Comments Off on Sa školske ekskurzije sam zauvek poneo u sebi

Sa školske ekskurzije sam zauvek poneo u sebi

Mnogo lepih trenutaka možemo doživeti u kratkom vremenskom periodu ako to vreme iskoristimo najbolje što možemo.

Pakujem se, nisam uopšte svestan kuda krećem i šta ću raditi.Baka me zove da mi poželi srećan put. Zbunjeno gledam u telefon, govorim hvala, ali sve je još maglovito. Krećem. Stižem na parking već pun nasmejanih ljudi i mojih vršnjaka. Slikaju se, počinje skupljanje uspomena i širi se pozitivna energija. Sve mi govori da sam na pravom mestu i u pravom trenutku. Grlim majku koja deluje pomalo zabrinuto. Krećemo.

Prolećno popodne posle kišice; budi me prodor sunčeve svetlosti i uzbuđeni glasovi mojih drugara jer stižemo u jedan od najlepših gradova Španije. Otvaram oči i vidim tablu na kojoj piše Lloret de Mar. Razbudio sam se u sekundi, kao da sam deset turskih kafa popio na eks.Prolazimo kroz uske ulice i ubrzo ulazimo u hotel. Dočekuje nas mali raj na zemlji, velika vrata, uređena recepcija, bazen, puno srećnih ljudi.

Na doručku u restoranu čeka nas brdo hrane i sokova od narandže. Pojeo sam više nego ikad u životu. Idemo ulicom u šorcevima i sa peškirima, a ljudi nas začuđeno gledaju. Trčeći ulazimo u more. Usta nam puna soli, koža se stvrdnula od ledene vode, a mi se smejemo, grlimo kao prava braća i slikamo se. Palji nam govori da nismo normalni, ali jednom si mlad, jednom se živi i jednom kupa na toj plaži u tom društvu. Veče provodimo u najboljoj diskoteci.

Po danu šetamo Barselonom: Pavle, Leksa, Ognjen i ja, kupujemo,jedemo, slikamo se i shvatamo da moramo natrag. Nije mi se išlo, zauvek bih ostao u ovoj lepoti.Zakljinjem se u sebi Bogu da ću trenirati najbolje  što mogu i jednog dana doći ovde da igram.

Ali, lepi doživljaj

i nas tek čekaju. Ono što sam toga dana video u Monaku, pretvorio se u san. To je raj za oči i pakao za novčanik. Ulazimo u autobus svesni da moramo natrag, kući.

U rodnom gradu nas dočekuju roditelji koji tek sad mogu da odahnu od pritajene brige i nespavanja. Majka je radosna zbog mog dolaska, a Flekica skače po meni kao da ne veruje da sam to ja.

Mnogo lepih utisaka sam poneo sa puta po Azurnoj obali. Ko god vam kaže da je to dalek put, ne osvrćite se jer ništa nije daleko do sreće .

Dragan Kragić, 2/1

Comments are closed.